уторак, 11. септембар 2012.

Kad čuješ ime Muhammed, šta ono izaziva u tvom srcu? Šta pokreće ovo ime u tvom srcu?

Nakon što je Resulullah, s.a.w.s., preselio, Bilal nije mogao suzdržati suze u Medini, jer ga je sve podsjećalo na događaje sa Resulullahom, s.a.w.s. Zato se odselio u  Šam (Siriju), tu mubarek zemlju, za koju je Resulullah učio dove, blizu Damaska. Tu se oženio. Jednog dana se probudi plačući. Hanuma ga upita: "Zašto plačeš?" Bilal reče: "Usnio sam Resulullaha sinoć...vidio sam ga i reče mi: "Bilale, kakva je to tvrdoća, što ne dođeš da me posjetiš?" Otišao je Bilal da ga posjeti. U Medini je počeo da plače, ne mogavši se obuzdati. Ebu Bekr es-Siddik, r.a., ga srete i reče mu: "Bilale, hoćeš li nam izučiti ezan, kao što si učio u vrijeme Resulullaha?" Izvini halifo Allahovog Poslanika, ne mogu da muezinim nakon njegovog preseljenja...Prije bih proučio ezan, pa ušao u Poslanikovu sobu i rekao mu da je vrijeme namaza. A kako sada da to kažem? Hazreti Omer uze Hasana i Husejna, jedan je imao osam, a drugi, sedam godina, prvaci omladine Dženneta! Bilal ih zagrli i poče da plače, na njima je osjetio miris njihovog djeda. Oni zatražiše da prouči ezan, a on ih nije mogao odbiti...Popeo se na mjesto sa kojeg je učio ezan za vrijeme Poslanika, s.a.w.s. Kada je rekao: "ALLAHU EKBER, ALLAHU EKBER!" Grad Medina se uskomešala, "ALLAHU EKBER, ALLAHU EKBER!" Ljudi počeše vikati: "Je li oživio Resulullah?!" EŠHEDU EN LA ILAHE ILLA ALLAH." Žene izađoše, ljudi i svi stanovnici Medine, počeše vikati: "Je li se vratio Resulullah?" Kada Bilal dođe do: "EŠHEDU ENE MUHAMMEDEN RESULULLAH..." Nestalo mu je glasa i nije završio ezan, sišao je sa mjesta odakle je učio...Prenosioci kažu da Medina nije plakala žestoko i bolno, nakon preseljenja Resulullaha, s.a.w.s., kao na dan kada je Bilal rekao: "EŠHEDU ENE MUHAMMEDEN RESULULLAH..." Tvoj iman nije potpun dok ti on, s.a.w.s., ne bude draži od tebe samoga...

Нема коментара:

Постави коментар