Zulejha razbi svog idola i reče: "O Svevišnji! Ti imaš moć nad svim idolima i onima koji ih vajaju i obožavaju, čak i idoli odražavaju Tvoju ljepotu, jer da nije tako, niko im se nikada ne bi klanjao. Ko god da se klanja idolima, on, ne znajući, u njima traži Boga Jedinoga. No, onaj koji od mrtvog ka Živom srce ne okrene, na kraju i sam bez života ostaje. Bože mili, i ja sam Te na pogrešnom mjestu tražila, sama sam sebi time naudila. Smiluj mi se i oprosti mi ovu strašnu grešku. Ti si sa mojih očiju dragocjeni vid uklonio, zato što me je on putem griješenja vodio, no, sad kad Si sa mene stresao prašinu duhovnog sljepila, molim Te, otkloni i tamu sa mojih očiju. Izliječi srce moje od rana žaljenja, dozvoli mi da sakupljam lale u vrtu Jusufovom-dozvoli mi da opet ugledam Jusufa."("Jusuf i Zulejha"-Abdurrahman Džami).
Нема коментара:
Постави коментар